Празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа свечано је прослављен у свим храмовима наше Епархије.У храму Св. Деспота Стефана и Преподобне Евгеније Лазаревић у Копривни  у поноћ уз појање васкршње стихире: „Воскресеније Твоје Христе Спасе“...и литије око храма, уз упаљене свеће, отпочело је свечано Васкршње богослужење . По повратку у храм, настављена је Васкршња литургија, У току Светих служби у свим храмовима је прочитана Васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја са свим архијерејима СПЦ. Свечаној Васкршњој Литургији присутвовао је велики број вјерника, међу којима и велики број оних који су дошли да обиђу своја огњишта или да посјете своју родбину и пријатеље! Исто тако свечано уз појање васкршње стихире: „Воскресеније Твоје Христе Спасе“... је настављено у храмовима у Козици, Томини, Батковцима, Соколову и Кљевцима. Ова ноћ била је ноћ објављивања васкрсења и радосне вијести да смрт више не господари над човјеком. Како је иза нас било вријеме поста, покајања и молитве, велики број вјерника се исповједао и приступио Св. Тајни причешћа. Ова ноћ остаће сигурно у сјећању најмлађих који су се одважили да пробдију ноћ на молитви и да окушају прва васкршња јаја након службе.

По већ планираном распореду великопосних богослужења,  у петак друге седмице Васкршњег поста, Литургија Пређеосвећених дарова служена је у цркви Светих деспота Стефана и Евгеније Лазаревић у Копривни. Литургију је служио игуман манастира Клисине Василије( Рожић) и ђакон Невен Маринковић. Осим великог броја вјерног народа парохије старомајданске који је дошао да се причести Светим Тајнама, на Литургији је присуствовао и већи број свештеника из сусједних парохија и свештеномонаси братства  манастира Клисина. У својој бесједи игуман Василије је нагласио да се ова Литургија служи како  би се вјерни што чешће причешћивали Светим Тајнама и окупљали на Литургијском сабрању.

У прву недјељу поста слави се спомен васпостављање поштивања икона - 843. године, Недјеља православља, за вријеме царице Теодоре, и патријарха Методија, послије дугог гоњења икона - у VIII. и IX. вијеку, тј.. Недељом праве вјере. Ова побједа извојевана је на седмом Васељенском сабору у Никеји, који је трајао од 24. септембра до 23. октобра 787. године.У овај дан, спомиње се и чудо с царем Теофилом, гонитељем икона, којем су опроштени гријеси, јер се Црква молила за њега а он се потом покајао.

Свети оци су објаснили и показали да се хришћани не клањају бојама нити дрвету на коме су иконе насликане, него поштују оне који су на иконама насликани.

Иконе су Јеванђеље у бојама и вјеронаука за очи. Њима се освећује човјеково око и открива љепота Божијег лика и преко њих видимо колико је диван Бог у светима својим. Сабором је предсједавао цариградски патријарх Тарасије.

На дан светог Теодора Тирона, у храму светог великомученика кнеза Лазара у селу Козица, служена је света литургија. Св. Литургију је служио протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић и ђакон Невен Маринковић. Већ је прешло у традицију да се на овај дан служи св.литургија у Козици и много вјерника је дошло да приступи светој тајни исповјести(покајања) и причешћа. У бесједи је наглашена потреба искреног приступања светим тајнама, да не буде на суд или на осуду.  Послије свете литургије уприличено је послужење за све присутне.

У препуном храму светог великомученика цара Лазара у Козици свечано је обиљежен празник светог Саве , првог српског архиепископа и просветитеља.  Уз пригодне рецитације посвећене светом Сави дјеца Козице су увеличала прославу која је настављена послије свете Литургије и освећења колача и кољива. Послије кратког програма присутној дјеци подијељени су пакетићи.

Прослава светог Саве је настављена у ОШ“Јосиф Панћић“ гдје је тим поводом припремљен славски ручак и пригодан светосавски програм.

Велики Празник и велики дан за парохију старомајданску, уочи празника Светога Саве у препуној цркви мноштво вјерника и дјеце је присуствовало Вечерњем богослужењу, а након службе у препуном Дому културе присуствовали су многи вјерници и ридитељи, и уживали у програму који су припремила дјеца са својим учитељима, свештеником и вјероучитељем. На најсвечанији начин прослављен је Свети Сава као  школска и као слава сваког Србина светосавца. Велики број присутног народа оправдао је наша настојања и труд дјеце која су можемо слободно рећи одржали „Светосавску академију“, додуше скромну али са доста љубави и труда.

Богојављење,  у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се називао у множини - Богојављења, као што се и данас у богослужбеним песмама назива, а такође и празником Просвећења. Уочи овога празника крштавали су се оглашени и на тај начин се просвећивали Христовом божанском светлошћу. Ту светлост, приликом крштења символизовали су мноштвом упаљених свећа.

Данас се испуни древно библијско пророштво: „Дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил“ ( Ис. 7, 14 ), што значи: Са нама је Бог.
Ево нас, опет, и ове године драга браћо и сестре, прослављамо Христово Рођење, пјевајући Господу Христу заједно са богонадахнутим пјесмама, пјесму мира.

Због пописа становништва Пресвета Дева Марија се са Праведним Јосифом нашла у Витлејему девет месеци после зачећа Христовог од Духа Светога. Како су се због пописа и многи други слегли у град, преноћишта није било ни по кућама ни по гостионицама. Заноћили су у једној пећини која је пастирима служила као штала. Тако је Господ Исус Христос одмах по рођењу положен у јасле, а први ће га поздравити прости пастири али и велики мудраци, астролози са Истока који су у Витлејем стигли пратећи небеске знакове великог догађаја.

Бадње вече је крај Божићног поста и кулминација ишчекивања доласка Спаситеља, рођења Сина Божјег у људском телу. У атмосфери радосне тишине Црква се припрема да дочека Богомладенца. Верници добијају освећене бадњаке које односе својим кућама. Породице се окупљају у својим домовима као око сламе и лишћа Христове колевке у јаслама Витлејемске пећине. Долази ноћ радости и пастира и мудраца.
Приближава се дуго очекивани и у Старом завету пророкован догађај - рођење Месије, Спаситеља света. Рођење Богочовека, отелотворење другог лица Свете Тројице - Сина Божјег. Он, Господар света и Цар над царевима родиће се у људском телу да изврши дело спасења људског које нису могле да изврше слуге Његове.

Божић Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

Ми, ваш Патријарх са Светим Архијерејским Синодом и члановима Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора, дубоко забринути због опасности од насиља које прети народу на Косову и Метохији, његовој слободи и светињама, али испуњени вером и надом у Спаса и Бога нашега, позивамо сав наш верујући српски народ на молитву и тродневни пост (до недеље): да нам Бог опрости грехе наше, да уразуми моћнике и оне који власт имају да не учествују у неправди, гажењу Божјих и људских закона, као и основних људских права и слобода, и одлука Уједињених Нација (Резолуције 1244) по којима су Косово и Метохија били и остали органски део Србије.

У исто време позивамо све наше свештенство, монаштво и народ да у својим храмовима, 15, 16 и 17. септембра у 18 часова, одржи Молебан за страдални народ Косова и Метохије.

Са очинском бригом и љубављу обраћамо се посебно вама, нашој духовној деци, на страдалном Косову и Метохији да истрајете у ношењу свога крста, и верности својим светињама, гробовима својих предака и својим огњиштима.

На дан Успења пресвете Богородице (Велика Госпојина) прослављена је слава истоименог храма у Старом Мајдану,  општина Сански Мост.
Вечерње богослужење је служили су протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић и ђакон Невен Маринковић. На богослужењу се окупило око 80-так  вјерника да прославе храмовну славу. Сваке године све више вјерника долази на овај велики празник у Стари Мајдан.  Отац Љубомир је на крају позвао све вјернике да подрже обнову запаљеног  храма у Старом Мајдану која се планира у скорије вријеме.  
У току вечерњег богослужења освештан је славски колач и жито, а послије светог богослужења уприличено је послужење за све присутне.

Опширније

На дан Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина прослављена је слава истоименог храма у Соколову, општина Кључ.
Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић и ђакон Невен Маринковић. Ове, као и ранијих година окупио се приличан број вјерника како са простора Змијања тако и из Војводине. У својој бесједи о.Љубомир  је нагласио да је осим побожности и топле и постојане љубави према Богу, Богомајку је красила и ријетка врлина смјерности, па стога је она и живјела далеко од свијета и његових сујета.

Опширније

Први август у историји нашег села прави себи, ево годину за годину, сигурно мјесто у срцима свих Копривљана као велики дан. Јер је слава цркве Светог деспота Стефана и Преподобне Евгеније Лазаревић, и вријеме сјећања на пострадале и погинуле борце у протеклом отаџбинском рату.

У Недељу 31.јула тг. на годишњицу освећења цркве у Подовима, окупило се мноштво вјерника(Подовљана, Томињана, Козичана) да најприје славе име Божије, а затим да се друже уз пјесму и игру радујући се, а имају и чему да се радују. Прије само двије године нико није вјеровао да ће се овим поводом окупити велики број вјерника, јер није било ни идеје о цркви а камо ли реализације, али  Господ је велики!, што се показало и у овом богоугодном дјелу које урадише вјерници Подовљани, сазидаше цркву за годину дана, да имају гдје Богу да се моле, када дођу у своје родно село које данас броји око 10-так домаћинстава. Овом приликом организован је и фудбалски турнир, по први пут послије рата.

Опширније

Празник светог великомученика кнеза Лазара - Видовдан, данас је у свим храмовима СПЦ обиљежен литургијским сабрањем и парастосом војницима палим за слободу од Боја на Косовом пољу прије 622 године до данас. Патријарх српски Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Грачаница, а потом на Газиместану парастос српским јунацима.

Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Видовдан, када црква вјековима даје помен кнезу Лазару Хребељановићу и српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загљајем. На данашњи дан пре 550 година*, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са небеском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу. Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, својим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје. Сваки прави син рода нашег давао је оно што је најдрагоценије на земљи - живот, ради онога што је најдрагоценије на небу - ради правде. А по суду и по вери нашег народа и његових светих, видовитих вођа, драгоценије и од најдрагоценијег на земљи јесте небеска правда, јер на њој и ради ње земља стоји и постоји; приволевши се небеском Царству, косовски су мученици жртвовали себе за небеску правду, и тиме везали земљу са небом, осветили земљу небом. Где су пали, ту се земља претворила у небо; а где почивају, ту је свето место, јер су мученици за божанску правду.

На дан Силаска Светог Духа на апостоле у истоименом храму у Подвидачи служена је света литургија. Литургију су служили парох старомајдански протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић и ђакон Невен Маринковић. Већи број вјерника дошао је са свих страна да прослави храмовну славу у своме селу, које данас броји тек око 20-так домаћинстава. Храм у Подвидачи се тренутно обнавља а надамо се да ће идуће године бити завршен и спреман за чин освећења. По завршетку литургије парох се захвалио вјерницима на великој посјећености цркве на данашњи дан, такође је освештан славски колач и кољиво, обављен трократни опход око цркве и служен обред житних молитви а у продужетку се народ Подвидаче дружио уз разговор и пјесму.

На празник Светих цара Константина и царице Јелене у селу Томина надомак Санског Моста Епископ Хризостом је служио Свету Литургију уз саслужење више свештеника наше епархије. У обновљеном храму који је посвећен овим светитељима, поново се осјећа жеља за старим сјајем ове светиње која је окупљала на овај дан многе томињане и вјернике санске котлине.Након Свете Литургије на којој је присуствовало доста вјеника, пресјечен је и освећен славски колач. Затим је извршен литијски опоход око цркве, који је завршен читањем житних молитви. Призивајући благослов Божији на ово село, њиве и молећи благо подневље да Господ благослови труд и љетину који ће народ сабирати.